EVS dairy – dan 48

Pale Fire

Dan 24.01.2018. Koncert je bio gotov. Članovi benda Fates Warning su sišli sa bine i krenuli ka prostorijama za opuštanje, koje su se nalazile na drugoj strani Orto Bara. Oni su se pozdravljavi sa publikom dok su prolazili, a mi smo ih ispoštovali da što pre dođu do sobe. Ja sam posle 20-tak minuta izašao iz Orto Bara i otišao do stanica. U međuvremenu sam video da radi jedan bar u blizini. Međutim njihova politika je takva da sam se zadržao oko 1 sat i izašao napolje. Ipak sam iskoristio vreme da se ugrejem.

Ostalo je još dva sata do prvog voza, ali sam na koristan način iskoristio to vreme. Otišao sam do Kino Šiška, da ne bude da ne znam gde se nalazi. Ostalo je oko mesec dana do dolaska Therion-a u Sloveniju i to će mi biti sledeći koncert u planu. No posle svega oko pola 5 ujutro sam uhvatio voz do Črnomlja i vratio se u stan oko 7 ujutro. Nisam se puno osvrtao, odmah sam posle WC-a otišao u svoju sobu da spavam.

27331869_747109132165939_7454149656687248812_n

Ustao sam oko 12 sati. Toni je bio u hiši. Ja sam iskoristio priliku da ručam i da odnesem veš na pranje, prego nego što sam otišao do hiše i da se javim da je sve bilo u redu. U hiši sam ostao do 5 sati popodne. Nisam imao u planu da ostajem toliko dugo. Zamolio sam Tonija da ostane u kancelariji, a sam otišao u stan da se odmorim pred večernju zabavu.

Posle večere sam se spremao za Ligu 202. Moram da priznam da nije bilo toliko interesanto kao ranije. Možda zbog koncerta koji je bio odličan, ili nečeg drugoga, to ni sam ne znam…

 

Advertisements

EVS dairy – dan 47

Rokeri s moravu i Fates Warning

Dan 23.01.2018. Konačno, prvi koncert u novoj godini. A kakav spoj imaju Doris Bizetić sa Jim Matheos-om? Saznaćete tokom čitanja.

Posle doručka sam otišao u hišu na čaj i na kulinarsku radionicu. Već sedam dana unapred smo znali da će na meniju biti pasulj. Međutim nisam očekivao da će pasulj biti sitan. Pomagao sam tokom pripreme pasulja, seckao sam beli luk i meso koje smo probržili pre nego što smo ubacili u pasulj. Dok smo čekali da se skuva pasulj, pravili smo pogaču od testa.

Ručak je bio oko 12-13 sati. Sve je bilo spremno. Kada sam sipao u tanjir, počeo sam da mislim da je taj pasulj više pasuje Rokerima s moravu nego Mortal Kombat-u. Eto kakve muzičke zavrzlame se prave u sred jela. Posle jela smo imali sastanak sa Andrejom, Natašom i Boštjanom. Pričali smo o budućim stvarima i planovima. O tome šta je bilo reči, najbolje da pročitate u budućim stranicama bloga. Odmah posle sastanka sam otišao u stan da se spremim za koncert grupe Fates Warning u Ljubljani.

Posle uspešno pređenih 113 km od Črnomlja do Ljubljane, utrošio sam još 10-15 minuta da nađem Orto Bar, mesto susretanja progresivnih metalaca tog dana. Posle ulaza gde osim garderobe je bila u blagajna, ušao sam u veliki hodnik. Taj hodnik baš je ličio na bar, sa barskim stolicama i šankovima. Pre toga je bio postavljen skroman merch, a odmah posle još jedna prostorija gde se moglo sesti i kulirati. Pre te prostorije sa leve strane je bio prolaz, a tamo sala sa nameštenim instrumentima. Najzanimljivije je da nije veliki backstage u Orto Baru, pa nije bilo moguće smestiti sve što treba. Pa su se istrumenti spakovali odmah pored publike. Moram da priznam da sam bio iznenađen kako smo mi kao publika bili i više nego pristojni prema svima koji su učestvovali u realizaciji koncerta i turneje.

No sam koncert je zvučao perfekno od prvog do poslednjeg tona. Manje više mogao sam da ispratim šta su sve lokalni solisti imali da kažu. Predgrupa, italijanski bend Methodica nisu mi se previše svideli, ali Fates Warning su još jednom pokazali da su Dream Theater za male koncertne sale. Dva sata kvalitetne svirke koje su snimili za potrebe novog DVD izdanja. Nadam se da će jedan deo od tih snimaka biti upotrebiv kao i snimici iz Beograda. Jedini pravi problem je poseta, između 100 i 150 ljudi je ispratilo koncert, što je manje što sam očekivao i manje nego pre 4 godine kada sam ih gledao po prvi put u Beogradu. No dobro. Kako je izgledao povratak kući, više na sledećoj strani…

EVS dairy – dan 46

Još jedan šugav dan

Dan 22.01.2018 bio je stvoren za spavanje i odmaranje, a ne za neki rad. Ako još uzmem u odzbir da je ponedeljak, sve se poklopilo. No ujutru sam jurio da stignem što više da napišem u blog. To je bilo nemoguće, ali sam smenjio zaostatak za bar nedelju dana.

Posle ručka odlazak na zajedničku kupovinu. Bilo je dovoljno vremena da se sve stigne. Da se pokupi sve sa spiska i da se spremimo za dežuranje u hiši. No kao i ceo dan nisam bio raspoložen da radim nešto pametno.

Posle dežuranja pravac u stan na večeru i svako svojim putem dalje. Ipak sam uspeo nešto da uradim danas, ali kada pogledate ovu stranicu videćete da je ovo bio samo još jedan šugav dan…

EVS dairy – dan 45

Novo Mesto i putnici za Minesotu

Dan 21.01.2018 mogu podeliti na dva dela. Na moj drugi put u Novom Mestu i gledanje dešavanja u američkom futbalu.

Tokom dana sam bio u Novom Mestu. To je bila moja druga poseta tamo. Potrudio sam se da ne idem u centar grada, jer sam tamo bio prošli put. Iskoriostio sam priliku da odem do industriskog dela grada, kao i na pešačku stazu. I pored toga treba mi neka trim ili pešačka staza u blizini, gde bi mogao da se “odkačim” ili da vežbam malo. Tako da je ta poseta bila od višestruke koristi. Slike uskoro za sa sada samo jedna stvar koju sam znao i pre dolaska na EVS, a vezano je za Novo Mesto.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Uveče je bilo vreme za NFL. Oba meča su se igrale na samoj istočnoj obali Amerike. Prvo je u okolini Bostona New England Patriots uspeli da preokrenu nepovoljni rezultat sa poluvremena i da pobede mlade i ambiciozne Jacksonville Jaguars. Kasnije u Filadelfiji domaći Philadelphia Eagles “oduvali” Minnesota Vikings i onemogućili im da budu prvi tim koji bi igrali veliko finale NFL-a na svom stadionu. Ovako 04.02. u Minesoti igraće New England i Philadelphia. Do tada imam dve nedelje da se spremim za nadam se dorbu predstavu na kraju sezone…

WTF1825 2-220x220

EVS dairy – dan 44

Winter madness

Dan 20.01.2018. Ustao sam u 9 sati i jedva sam čekao da izađem napolje. Svi uslovi su bili isponjeni. Snega je bilo. I više nego dovoljno. Posle doručka odmah sam se spremio za napolje.

Ostao sam napolju celo prepodne i malo duže. Osećao sam se potput najgoreg deteta u vrtiću. Želeo sam da provedem što više vremena u snegu. Sećam se došao sam na brdo gde je spomenik Griček, otišao sam na deo gde još uvek niko nije koračao i pustio sili zemljine teže da me obori na zemlju. Uživao sam! Pri tome, vremenski uslovi su bili i više nego dobri, tako da sam mogao da koristim telefon kao foto aparat. Otišao sam i do druge strane grada. Sećam se priče sa mojom sending koordinatorkom Tamarom, kao nema snega u Sloveniji. Pa evo ga, i ja sam napolju. Doduše ne znam da se skijam i staze su malo daleko od mene(ja sam u Črnomelju), ali sam znao šta trebam da radim.

IMG_20180120_100117

I ovako sav mokar sam došao u stan, gde je Toni spremao ručak. Nije me primetio, a da jeste ne znam kakva bi mu bila reakcija. Iskoristio sam priliku da obeležim naše sanduče. Posle početnih mesec dana imamo funkcionalno sanduče. Samo je jedini problem što je non-stop otvoreno(skinuta je brava iz sandučeta). Posle ručka svako je otišao na svoju stranu. Toni je otišao na košarkašku utakmicu lokalnog kluba KK Kolpa, a ja sam iskoristio priliku da se odmorim. No kakav je to odmor bez slatkiša.

Posle večere sam iskoristio vreme da se spremim za nove sportske izazove koje su me čekale sutra. Takođe sam iskoristio vreme da završim Heretic-a i da počnem da igram igru koja se oslanja na tu priču – Hexen. Zbog toga se Heretic 1 i 2 i Hexen 1 i 2 stavljanju pod istom kapom. Do tada…

EVS dairy – dan 43

Or maybe not

Dan 19.01.2018. Počelo je sa blogom i željom da što pre stignem da završim zaostali posao. Ali mi se ne da. Takođe sam u nadi da ćemo danas dobiti veš mašinu i početi da ušteđujemo oko 10€ mesečno. Ako ne i više. No jutro je prošlo u stanu uz jelo, piće i radu na svojim stvarima.

Popodne sam bio u hiši sa nadom da će stići dobre vesti. Međutim oko 5 sati dobijam poruku od Andreje da je veš mašina pokvarena i da nisu u mogućnosti da je poprave. Ja sam se smorio za sve pare, a kolega me je iskulirao kao onaj bogataš koji je nedavno postao predsednik SAD. Kao da je imao sve pare ovog sveta, pa i za pranje veša. E to ti je život programera. Prošao je dobre i loše stvari za samo 40-tak dana.

b91077913a8d85a80d069907dc30

Takođe je tokom našeg dežuranja počeo da pada sneg. Toniju je bilo jasno da će najverovtnije ostati u Črnomelju ovaj vikend. Mada mislim da je mogao da ode u Račice, ali da se “bojao” snega. Tipično za momka sa mora. Sa druge strane ja sam jedva čekao sutradan da uzađem napolje da se valjam u snegu.

Pre večere otišli smo da kupimo hleb. Nije bilo većeg problema, a ni dugog zadržavanja. Posle večere je svako otišao na svoju stranu. Toni je potvrdio da ostaje zbog nevremena, a mene nije držalo mesto. Ipak sam izdržao do sutra…

EVS dairy – dan 42

Another day of good news

Dan 18.01.2018. Možda izgleda kao normalan dan, ali nije baš tako. Posle doručka sam otišao do hiše da posetim umetničke kreacije mog kolege Tonija i ostalih prisutnih umetnika/ca. U hiši sam dobio lepe vesti, a to je da su našli veš mašinu u Črnomelju. Samo je ostalo da se proba da li radi i da se pokupi. Možda je tada bilo vreme da se prestane da se daje 10€ za pranje veša. Takođe smo se dogovorili za poslepodnevno dežuranje u kancelariji.

ves-masina

Između dve sesije u hiši je bilo vremena za ručak. Došao sam kasnije da ručam, ali sam i dalje imao vremena da sve završim na miru. Za vreme dežuranja sam iskoristio priliku da poradim na blogu i da se javim svojima. Posle dežuranja već standardno sam večerao i počeo da se spremam za novi dan i nove radne pobede. Nadamo se dobre…

EVS dairy – dan 41

(Ne)Sigurnost

Dan 17.01.2018. Ustao sam, doručkovao i spremio se za Boštjanovu posetu i sređivanje pojedinih problema. Najviše problema je zadavala Cigna zdravstveno osiguranje, odnosno neznanje oko pojedinih detalja. Pri tome pozivi na telefon su bili takvi da su nas slali od jedne osoba na drugu, pa na treću itd. Takođe sam prijavio problem nepoklapanja računa za veš sa cenom koju smo dobili prvi put za kilogram veša. Taj problem je bio rešen za minut. Žena koja vodi vešeraj se ispravila i odlučila da za nas dvojcu kilogram veša bude po prvobitnoj ceni. Usput sam ručao, jer sam odmah posle sastanka trebao da odem u hišu na dežuranje.

Tako je i bilo, a Toni se priključio oko 16h. To je bilo prvi put od kada se u prošlu sredu razboleo. Tačnije imao je karakteristične probleme za programera. Nije se kretao i imao aktivnosti. To je bio znak za nas dvojcu da se pozabavimo u cilju pronalaženja aktivnosti. Odmah posle dežuranja smo otišli u kupovinu, spremanje večere i odlazak na odmaranje od napornog dana.

Međutim meni tu nije bio kraj. Opratio sam novo kolo Lige 202, a tokom emisije oko pola 2 sam uzeo hlašu da popijem malo vode. Kada sam vraćao flašu zakačio sam lampu i ta lampa je pala na patos. Takav zvuk je bio da se verovatno moj kolega štrecnuo kada je čuo. Eto malo zanimljivosti…

EVS dairy – dan 40

Ma, kuhar ću postat!

Dan 16.01.2018. Dan je počeo SMS porukom da mi je veš bio spreman za preuzimanje. Posle doručka sam otišao do hiše kako bi se spremio za kulinarsku radionicu. A tamo sa starijim ženama, koje su strikale, i dežurne osobe bio i Toni. Izgleda da se tog dana osećao spremnim da se vrati, ali iz predustrožnosti nije hteo da ostane sa mnom da kuvamo.

Posle nekih pola sata počeli smo sa kuvarskom radionicom sa ciljem da napravimo dve belogranjske pogace. Jednu za nas, a drugu za starački dom. Međutim naša pogača je na kraju postala pica, koja je na kraju odlično ispala za prvi put. Inače osećao sam se kao Britanac, jer sam uz picu pio čaj. Inače što se mene tiče pije se pivo. Posle ručka sam otišao po veš i imao sam vremena da se spremim za dežuranje u kancelariji.

Dežuranje je prošlo u miru i bez većih trzavica. Osim što mi je u prvih sat vremena u posetu stigao Jaka. Hteo je da vidi šta se dešava i video je da ću se smoriti za sve pare. Pa i nije baš tako bilo. Posle večere sam dobio zadatak da zapakujem diskove za učenje slovenačkog jezika u mp3 format. To je bila prilika da imam nešto slovenačkog da slušam i da polako menjam srpske reči za slovenačke. Možda izgleda konfuzno, ali ne izgleda tako. Bar ja tako mislim…

EVS dairy – dan 39

Radoznali ljubitelj računara u začaranom svetu

Dan 15.01.2018. Neki bi rekli da je vrlo naopak dan, ali sasvim običan dan za mene. Čak šta više osećao sam se slobodnijim neko kada nisam bio sam. No zbog NFL-a ustao sam kasnije nego ubičajno i doručkovao. Taman sam čekirao sve stvari, stigao je Boštjan da nas čekira. Najviše pažnje je bilo oko Tonija i njegovog zdravlja, pa samim tim nije bilo puno prostora za bilo šta drugo. Pa samim tim nisam obraćao pažnju na vreme, nisam ručao. Ali zbog već isplaniranih obeveza sam otišao do kancelarije.

Tamo sam pitao šta se dešava sa računarima, šta ima od kablova. Pa tokom “ronjenja” po kablovima naleteo sam na dva para slušalica i odlučio da ih testiram. Uz to sam mislio da li je ostalo čokolade od novogodišnje radionice sa decom. Jeste. Odmah sam uzeo činiju i konzumirao uz čaj dok sam radio. Kako sam radio i testirao stvari, brzo je prošlo vreme. Na žalost ne radi sve kako treba, a uzeo sam par slušalica koja su meni pasovale. Usput sam čitao “Hopscotch to Quality in EVS 2.0” i naleteo na iskustvo Grupe “Hajde da…” iz Beograda sa volonterkom sa Islanda. Naravno da sam iskoristio priliku da podelim sa prijateljiva ovo “otkriće”.

Posle večere sam se spremio da se odmorim od zanimljivog ponedeljka. Bio je mnogo interesantnije nego uobičajno. Daj te mi samo nešto da radim…