EVS dairy – dan 12

Produktivno da produktivnije ne može da bude

Dan 19.12.2017 je bio pravi za rad, napredovanje i rešavanje problema. Skupili smo se u 9 ujutro u Hiša Sadeši, ali smo morali da čekamo do 12 sati kako bi mogli da radimo. Do tada smo pomogli Tamari i Barbari oko mog ugovora. Nešto posle 12 sati smo otišli u finansijski sektor opštine Črnomelj kako bi uradili jako čudnu stvar. Naime samo građani Hrvatske i Slovenije moraju da imaju svoje BIP brojeve. Taj proces je trajao 10-15 minuta. Ti brojevi su nam potrebani radi otvaranje računa u banci. Ali smo morali opet da čekamo radi otvaranja banke. Do tada smo bili u kući i ručali.

U banku smo otišli nešto posle 14h. Posao je bio standardan, sa puno utrošenog papira, puno potpisa, ali uspešno završeno. Sada moramo da čekamo na izradu kartica i dobijanje dozvola za boravak. Vratili smo se u dom tako da popišemo vodu i da se spremimo na put za Metliku. Tamo smo imali radionicu pravljenja praznične čokolade.

Posle vrlo zanimljive radionice, krenuli smo ka bezinskoj pumpi. Tu sam kupio svoju karticu za mobilni sa slovenačkim brojem telefona. Tako da sam tog dana postao pravi slovenac. Po povratku smo trebalo da pokupilo Boštjanovu čerku, ali je imao problema sa svojim automobilom, pa smo morali da se svratimo do njegove kuće da zamenimo vozila. Svi mi smo išli za Črnomelj, samo što je ona morala da bude u određeno vreme u gradu, tako da je ona imala prednost. Mi smo se vratili u stan oko pola 9 uveče.

Posle svega je došlo vreme za zasluženi odmor, ovako se zavržavaju neophodne stvari. Ne savetujem da čitate izveštaj od juče…

Advertisements

EVS dairy – dan 11

Ne ide kako treba, ali opet završavaš stvari

Dan 18.12.2017 je za mene bio „Dan D“ u Črnomelju. Pošto nismo bili u mogućnosti da sredimo vize pre našeg polaska, morali smo da ih rešavamo prvog radnog dana. Oko osam sati čekao sam poziv od Boštjana da krenemo. Međutim tek posle pola sata sam dobio poruku da on nas čeka u Hiša Sadeši. Otišli smo odmah tamo i krenuli ka gradu. Odmah smo se uputili do opštinske uprave da rešimo stvaru. Međutim našla su se dva problema. Prvi je što nisam dobio ugovor potpisao od moje sending i hosting organizacije. Taj problem je mogao da se zakrpi do petka. Drugi problem je bio vezan za moju hosting organizaciju. Nisu bili odmah u mogućnosti da uplate 70 eura za troškove izrade privremenih dozvola za boravak. Tu smo stali i na par sati pokušali da sastavimo redove.

Pošto je Boštjan prvi put radio i pošto sam objasnio da je problem bio što moja sending koordinatorka nikada nije videla naš zajednički dokument, svu krivuicu smo sručili na koordinatora našeg projekta, Dejana. Jednostavno niko od nas ne voli njegov opušteniji pristup, a tek to što nas nije obavestio o informacijama za opštinu. Kada smo sve obavestili i prikupili novac, otišli smo nazad da pokrenemo postupak. Postupak je uspešno pokrenut, a moja dušnost je bila da u petak donesem kopiju ugovora. U međuvremenu moja sending koordinatorka Tamara je sarađivala sa Barbarom iz Slovenske Filatropije radi rešavanja problema oko mog ugovora.

Posle smo nas trojca radili mnogo zanimljiviju stvar. Iz jednog stana smo nosili dva ormana i kauč koji bi će biti potrebno u našem stanu. U međuvremenu naša kuhinja je bila spremna za normalno korišćenje. Kada smo sve uneli u stan, Boštjan je otišao u Metliku gde je imao radionicu. A mi smo se spremali za prvu zajedničku kupovinu. Bila je obimna kupovina, pa samim tim i teško za nostiti. Ipak uspeli smo sve uneti posle nekih 10 minuta.  Za nagradu smo imali bogatu večeru. Nisam se previše najeo, ali dovoljno da ostatak dana iskoristim da se opustim. Sve u svemu vrlo produktivan dan, bar smo nešto počeli…

EVS dairy – dan 10

Povratak kakav najmanje očekuješ

Dan 17.12.2017 je iskorišćen za posetu Novom Mestu. Od dolaska u Sloveniju od tog mesta sam video samo autobusku stanicu, gde su me Boštjan i Andreja me pokupili i odvezli me za Črnomelj.

Zanimljivo je da su autobuska stanica i prva od tri železničke stanice u Novom Mestu na udaljenosti od par minuta. Vrlo blizu se nalazi i supermarket Tuš sa Cinaplex biskopom i par pratećih objekata. I izgleda dobro iznutra. Pažnju mi je privukli automati(igre naravno!) sa novijim naslovima(iz 2000 godine). Nisam želeo da okušam sreću u tim igrama, kao i u bilijaru(10 stolova za bilijar sam video), već da se što boljem upoznam sa gradom. Vrlo brzo sam se našao u centralnom trgu, gde je bilo otvoreno klizalište i usputni ponktovi sa hranom i pićem. Obišao sam dobar deo centranlog dela Novog Mesta, gde ima i najviše znamenitosti, ali pošto je nedelja, dobar deo objekata nije radio. Šta više nisam bio u mogućnosti da uđem u stari grad Grm iako sam imao želju za tim. Posle posete evangilističkoj crkvi, odlučio sam se da se vratim nazad do trga i da krenem drugim smerom dalje. Taj smer me odveo do Merkatorovog šoping centra koji je radio i iskoristio priliku da se skrpim za još par sati. Prilikom obilaska Novog Mesta naleteo sam na odlične ilustacije na temu kako psi reaguju na pirotehničku opremu.

Ostao sam do oko 8h uveče, kada sam imao voz za nazad u Črnomelj. Takođe sam očekivao da moj kolega Toni bude u stanu. Međutim, desilo se da sam ga sreo u vozu i vratili smo se zajedno nazad za Črnomelj. Posle večere ispričao sam mu naše planove za sutra i otišli svako u svoju sobu. Sutra je biti jedan od klučnih dana, bar se ja nadam…

EVS dairy – dan 9

Kada ti nije jasno i kad si sam…

Dana 16.12.2017 u Črnomelju jedna kosmata glava je ostala sama. Možda zvuči dobro poznato ili možda interesantno. Ali ovaj dan je bio samo jedan od izazova za mene. Jer je trebalo da se snađem i da verujem u sebe u ono što radim.

U prilog tome idu i kupovine koje ja pravim. Naime trebalo mi je i po par dana da nađem odgovarajuće stvari za nas dvoju. Tog dana u tom slučaju je bio deterdžent za sudove, ali nisam spazio ulje. Tako za moje vatreno krštenje sa šporetom sam kuvao bez ulja. I uzelo je danka šerpi koju sam koristio za meso. Meso je lepilo za zidove, dok se nije ispeklo kako valja. Narednih dana ću probati da nađem ulje pa da probam još jedan put. Mada može i uvek. Uz mešano povrće iz kesice od 500g bilo je dovoljno za taj dan. Taj dan je bilo I vatreno krštenje sa pranjem veša. Ispostavi će se još jedna trivijalna stvar. Doduše bez veš mašine. Nabavka veš mašine je toliko komplikovana, da će biti organizovana jedna tura do vešeraja. Ali pošto se 50% mojih MORAJU prati ručno, pokupio sam prašak za pranje veša, plastičnu posudu i počeo sa delom. Vrlo jednostavno i efikasno.

Ostatak dana sam iskoristio za bolje upoznavanje sa Črnomeljom. Dosto sam bio napolju, dosta doga našao korisnog i beskorisnog. Ali kada je već bio lep dan, što ga ne iskoristiš. Takođe sam saznao da ima u klubiću rep svirka, što sam naravno iskulirao. Ali biće vremena za posetu i klubiću. Vratio sam se u stan oko pola 8, vreme za večeru i opuštanje.

Ovaj dan je bio uglavnom upoznavanjem sa okolinom u kojoj ću biti, ali i dan kada mi je ostalo malko nejasno šta se desilo na kraju igre South Park The Fractured but Whole. Možda bi bilo pametno da malo pogledam serije, pa da vidim ko je u stvari Mitch Conner. Ali o tome nekom drugom prilikom. Uz tu igru i Car Mechanic Simulator 2015 završio sam ovaj zanimljiv dan.

EVS dairy – dan 4 – 8

EVS arrival trening Brežice – 10 ljudi, 10 ćudi

Od dana 11.12.2017 do dana 15.12.2017 održan je početni EVS trening u gradiću Brežice, blizu mesta Čatež ob Savi, blizu granice sa Hrvatskom. Put je bio vrlo težak. Sa vozom tri presedanja do tamo i nazad autobus od Brežica do Novog Mesta i tamo hvatanje voza za Črnomelj. Ali je ponovo došlo do izražaja odlična povezanost Slovenije sa železnicom.

Trening se održao u hostelu za mlade u Brežicama. Osoblje od dolaska do odlaska na visokom nivou, odličan smeštaj i odlična hrana. Trening je bio koncipiran tako da se bavimo našim potrebama i svim temama koje nas interesuje, a vezano je za EVS. Treneri su i više nego iskusni u ovoj oblasti, a imali smo i dobru tehničku podršku. Na žalost ovde neću pisati o sadržaju treninga, pa bi zamolio zainteresovane da mi se jave na email ili messenger.

Ni na učesnike neću se mnogo vezivati. Samo ću reći ovo – 10 ljudi, 10 zemalja, 10 različitih interesovanja i iskustava. Bilo je zanimljivo raditi sa ovom grupom i kao sebi i njima želim odličan EVS projekat.

Po povratku u Črnomelj osim što me dočekala kiša, dočekala me situacija od odlaska, ništa nisu radili u stanu. A imali su šta da rade. Ipak uveče su bili radovi u kuhinji, ali ne preveliki. A pošto je Toni otišao do Ljubljane na vikend kod prijatelja, ostao sam sam. Ali i u toj situaciji sam bio spreman. Novi dan, nove radne pobede i nova poznanstva…

EVS dairy – dan 3

Međunarodni dan ljudskih prava bez osnovnih kumunikacionih prava

 

Dan 10.12.2017. Međunarodni dan ljudskih prava. Život u stanu koji ima najosnovnije stvari je nešto što nemaju baš svi. I svakome je standard drugačiji. U mom slučaju imao sam sve osim komunikacije. Interneta nije bilo u stanu, a bio nam je potreban za put za Brežice na EVS arrival trening. U suštini imali smo samo plan, ali ne i razradu. Tim povodom otišao sam sa Tonijem do obližnjeg kafica da uz čaj napravimo plan koji bi nas doveo do konačnog cilja.

Osim toga ja sam imao privatih problem. Naime pre puta sam obećao Ženskoj Mirovnoj Grupi iz Pančeva da ću uraditi ram za ovaj dan. Međutim u ovakvoj situaciji je bilo moguće samo se izvinuti i nastaviti dalje. Takođe sam iskoristio priliku da se javim još par osoba da je sve uredu. Po završetku smo otišli do prodavnice kako bi nabavili malo hrane za put. Nakon toga svako je otišao na svoju stranu. Ja ne znam šta je Toni radio, a ja sam otplakivao novo nastalu situaciju. Naime nisam bio u mogućnosti da pratim NFL. Kako sada stvari stoje neću biti u mogućnosti da pratim do kraja regularne sezone.

Ostatak dana (jutro i uveče) sam proveo uz računar. Bilo je prilike da se potcetim bitnih stvari kao i za opuštanje. Mada ceo dan je bio takav…

EVS dairy – dan 2

Prvi sneg, prvi sneg, pokrio je breg

 

Dana 09.12.2017 dočekao me je sneg, koji je padao od ranog jutra. U toku doručka dobio sam pozvao me Dejan, da me pita kako sam, kako sam proveo prvu noć i da mi kaže da treba da dođe moj kolega u toku dana. Dobar deo dana sam bio napolju. Iskoristio sam priliku da se malo bolje upoznam sa gradom i da improvizujem ručak. Naime iako sam imao želju da probam štoret, to nisam uradio pošto sam imao sumlju u ispravnost istog. Kako sam bio neprijatno iznenađen dočekom u nespreman stan, iznenađujuće je da štoret radi.

Vratio sam se u stan sat vremena pre ugovorenog vremena za dolazak mog kolege u EVS projektu, Ndue Kolaba iz Drača, Albanija. Po dolasku zajedno sa Dejanom smo pričali šta nas čeka, kakav će EVS arrival trening biti i planovi koji oni imaju dok smo odsutni. Nešto kasnije, pošto je Dejan otišao kući, došli su Andreja i Matjaž da pogleaju kuhinju, da nam se jave i da ispričaju svoje planove dok budemo odsutni.

Kada su otišli, mi smo itišli u svoje sobe i pripremali se za nove radne pobede. Za mene je to bila priprema za prvu od niz čudnih nedelja – nedelja bez NFL-a. Zvuči čudno, ali jeste tako. Iskoristio sam priliku da odigram malo najnoviji South Park The Fractured but Whole, pošto sam mislio da sam blizu kraja, ali nisam ni malo. Za izduvavanje sam iskoristio legendarni Heroes of Might and Magic 3.

I tako se završio zanimljiv drugi dan, barem na papiru.

EVS dairy – dan 1

Zašto sam ovde i šta hoću?

Dana 08.12.2017 – posle tri godine mrkotrpnog traženja posla u struci bez većeg uspeha krenuo sam na ovaj put sa ciljem da mi se preokrene život. E sad, šta će mašinski inženjer na volonterski put od godinu dana? Poziv na moj projekat je baziran na neformalnom iskustvu: rad sa decom i mladima sa teškoćama u razvoju, rad sa mladima, seminari, radionice… Moj put me odveo u slovenački gradić Črnomelj, grad u koji dolazi sve više i više volontera, u kojoj ima sve što treba za život jedne mlade osobe i koji je dobro povezan železnicom. Generalno cela Slovenija je dobro povezana železnicom.

Tog tmurnog jutra put me preko Pančeva, Beograda i Hrvatske, odveo do Novog Mesta. Tamo su me Andreja Štajdohar i Boštjan Matjašič odveli do Črnomelja. Tamo me čekao koordinator projekta Dejan Štemberger. I pored srdačnosti čekalo me neprijatno iznenađenje, stan nije spreman. Pored nedostatka ormara, sudopere, veš mašine i pojedinih stvari(potput usisivača) od starta nemam internet. Pošto u našoj kancelariji, odnosnom radnom prostoru ima interneta, može da se preživi bar neko vreme. Pre obilaska stana imao sam priliku da se upoznam i sa radnim prostorom. Mali ali funkcionalan. Dve spojene sobe, veća je radni prostor sa šivećim mašinama i stvarima za decu(knjige, igračke…) i manja je kancelarija. Ovaj susret smo iskoristili i za razradu plana za odlazak na EVS arrival trening u Brežice. Pred odlazak dobijam informacije da moj kolega stiže sutradan i da će sutra padati sneg.

Preostalo vreme koristim za prvim upoznavanjem sa gradom. Na žalost kiša je počela da pada, pa samim tim bio sam ograničen na kupovinu bitnih stvari, pre svega hrane. Na kraju dana sam iskoristio priliku da odigram malo Worms World Party Remasted. Sutra je novi dan…

EVS Avantura – izveštaji sa terena

Dragi čitaoci,

nisam se dugo javljao iz objašnjivih razloga. Imao sam problema od računara koji koristim do realizacije današnjih planova. Iz tih razloga sam zapostavio blog, ali sad imam razloga da pišem. Od 08.12.2017 sam u Črnomelju u Sloveniji u realizaciji EVS projekta. U realizaciji učestvuju Slovenska Filantropija(hosting organizacija) i Volonterski Centar Vojvodine(sending organizacija). Potrudiću se da svakog dana izbacujem šta se dešava, a najviše zavisi od mog slobodnog vremena i tehničkih uslova(kojih na početku nije bilo). Znam da već kasnim, ali potrudiću se da stignem. Prilikom pisanja sam u Brežicama na EVS arrival treningu.

Za sada toliko, uskoro poširnije.

keep-calm-and-say-yes-to-evs